U zavisnosti od podneblja možete čuti kako se izgovara raki, rakia, rakija. Koren ove reči glasi al-rak i arapskog je porekla, a smatra se da je u pitanju stari izraz za destilovanje, odnosno „znojenje“ voća na visokoj temperaturi. Žensko ime Rakija u arapskom svetu znači lepota, a nekada su ljudi ovaj napitak prosto zvali vatrenom vodom ili vodom života.
Rakija sadrži visok procenat alkohola u zavisnosti od domaćinstva koje ga proizvodi, a bazira se na obradi kvalitetnog voća. Ipak, rakija se ni slučajno ne sme pomeštati sa likerom, rakija je jak, voćni ali ne i sladak napitak. Ako bi je sa nečim morali uporediti, mada je to zbog jedinstvenosti ovog pića nemoguće, onda bi to možda bio brendi.
Rakije se dele u odnosu na voće od kojeg su napravljene ili na sastojke koji su joj pri pravljenju dodati, kao što su određene trave, bobice kleke i slično. U odnosu na to imamo šljivovicu, odnosno šljivovu rakiju – prepečenicu, kajsijevaču, dunjevaču, lozovaču, travaricu, klekovaču itd. Ipak, kako je mnogim rakijama poput travarice i klekovače upravo šljivovica baza, slobodno možemo reći da je šljivovica kraljica svih rakija. Jedino kraljevske rakije mogu da izdrže da budu u dodiru sa hrastom čak trideset godina.
Na svetskoj izložbi 1900. godine u Parizu ocenjeno je da ponudu Kraljevine Srbije najbolje karakteriše: „srpska šljiva kao i od nje napravljena šljivovica.”